Vesti i obaveštenja

Svako putovanje na stručne skupove dobra je prilika da se održavaju kontakti sa našim starim studentima. Tako su prethodne nedelje profesori Katedra za brodogradnju Mašinskog fakulteta u Beogradu, Milan Kalajdžic i Nikola Momčilović, nakon učešća u “2nd Kotor International Maritime Conference” posetili našeg bivšeg studenta – inženjera brodogradnje, Vitomir Anta Vujovic. Vitomir se bavi restauracijom i izradom drvenih barki, i to u radionici koju je sam napravio u svom rodnom Prčanju, u Boki Kotorskoj (na pedesetak metara od kuće čuvenog moreplovca Iva Vizina).

Katedra za brodogradnju Mašinskog fakulteta u Beogradu je ponosna na rad svojih bivših studenata i srećni smo što našu struku uvek predstavljaju u najboljem svetlu. Za kraj, još fotografija.

Nakon dvogodišnje pauze usled pandemije, prošle sedmice u prepunoj sali Mašinskog fakulteta u Beogradu održano je predavanje u organizaciji Društva brodograđevnih inženjera i tehničara – DBIT. Tema predavanja je bio projekat broda za uzgajanje ribe („fish farm vessel“) kog su, od početka do kraja, iz Beograda za Singapur tokom pandemije, sprovela u delo dva projektna biroa iz Beograda – „Ocean Pro“ i „Argo Navis“ – koje vode naše kolege inženjeri brodogradnje. Ponosni smo što je u projektu učestvovao veliki broj mladih inženjera brodogradnje koji su završili upravo naš smer. Predavanje su održali profesori Katedra za brodogradnju Mašinskog fakulteta u Beogradu koji su učestvovali u ovom projektu, prof. dr Milan Kalajdzic i prof. dr Nikola Momčilović.

Postoje brodovi koji su sagrađeni za uzgajanje ribe, ali ovo je bio prvi od njih koji je dobio klasu i to od „American Bureau of Shipping“ (ABS), jednog od retkih klasifikacionih društava koja su pristala da se uhvate u koštac sa ovim projektom. Za ovaj, na mnogo načina specifičan tip broda, ne postoji direktno primenjiva tehnička regulativa, te je ABS zahtevao veliki broj proračuna, analiza i garancija. Skoro svaki od proračuna bio je nov i nestandardan, i o svakom se pregovaralo. Brod je sagrađen u brodogradilištu „Marko Polo“ pored Singapura i već je u upotrebi. Na predavanju smo, između ostalog, čuli:

• kako to da se pri nagibu broda stabilitet može popraviti, a ne narušiti,
• zašto se „fish farming“ industrija ubrzano razvija i koliko košta riba sa takvog uzgajališta,
• o solarnim panelima i energetskoj efikasnosti plovila,
• o izazovnim pregovorima sa klasifikacionim društvom,
• da li konstrukcija treba da ima klasičan uzvoj ili ne,
• šta konstrukciji broda čini torzija usled nesimetričnog krcanja,
• kada se ovaj brod može smatrati morskim, a kada brodom za „zaštićene“ vode,
• kolika je vrednost projekta, a za koliko se brod isplati vlasnicima.

Skup je okupio veliki broj studenata, profesora, predstavnika industrije, prijatelja struke i gostiju iz zemlje i regiona. Predavanje je, kao i obično, pratila i dugotrajna diskusija, a pitanja klasifikacionog društva tokom rada pokazala su se naivnim u poređenju sa pitanjima naših profesora u penziji.

Stranica u izradi