Vesti i obaveštenja

Društvo Brodograđevnih Inženjera i Tehničara

Sa zadovoljstvom poziva koleginice i kolege na predavanje:

Leaving calm water – Ship stability from a property of a shape
to a property of a voyage
Predavač: Tomaš Hinc (Tomasz Hinz)
docent na Univerzitetu u Gdanjsku i inženjer u kompaniji Deltamarin

Današnji propisi za procenu stabiliteta broda u neoštećenom stanju razvijeni su na osnovu brodova iz 1930-ih godina, dok savremeni brodovi plove u znatno složenijim uslovima. IMO propisi u okviru druge generacije kriterijuma stabiliteta u neoštećenom stanju (Second Generation Intact Stability Criteria – SGISC) modeliraju i dinamičke oblike gubitka stabiliteta, od parametarskog valjanja do fenomena jahanja talasa. Međutim, ovi propisi su trenutno u završnoj fazi razvoja i trenutno imaju dobrovoljni karakter i nisu u širokoj praktičnoj primeni. Predavanje razmatra jaz između formalne usklađenosti sa propisima i stvarne hidrodinamičke sigurnosti broda, kao i način na koji standardi zasnovani na ciljevima (Goal-Based Standards), projektovanje zasnovano na riziku (Risk-Based Design) i sistemi podrške odlučivanju na komandnom mostu menjaju shvatanje stabiliteta – od nepromenljivog svojstva brodskog trupa ka dinamičkom svojstvu konkretne plovidbe.

Tomaš Hinc je docent na Tehnološkom univerzitetu u Gdanjsku i brodograđevni inženjer u kompaniji Deltamarin Ltd. Delujući na spoju univerzitetskog istraživanja i komercijalnog projektovanja, u svom radu se prvenstveno bavi stabilitetom brodova u neoštećenom i oštećenom stanju, IMO propisima u okviru druge generacije kriterijuma stabiliteta broda u neoštećenom stanju i probabilističkom procenom rizika. Aktivno učestvuje u razvijanju projekata savremenih formi brodskog trupa, sa fokusom na dekarbonizaciji, dinamici i sigurnosti broda.

Predavanje će se održati u ponedeljak, 5. oktobra 2026. godine, u 18.30 časova
u sali 211 na II spratu Mašinskog fakulteta

Predavanje će biti moguće pratiti uživo i putem sledećeg linka.

Drugu godinu zaredom studenti i profesor Katedre za brodogradnju imali su priliku da učestvuju u Erasmus BIP programu „From Sensors to Data: Industry 4.0 in Engineering Experimental Testing”, u okviru kojeg je realizovan i modul Eksperimentalne metode u brodogradnji.

U programu su učestvovala 32 studenta iz Portugala, Hrvatske, Finske, Rumunije i Srbije, među kojima i dva studenta sa naše Katedre. Domaćin programa bio je Univerzitetski kampus u Ferolu, Univerziteta u Korunji.

Tokom kursa, studenti su unapredili znanja iz 3D modelovanja, primene senzora i merenja, kao i kroz praktičan rad – izvođenje eksperimenata poput probe nakretanja i probe valjanja u bazenu za modelska ispitivanja. Takođe su učestvovali u demonstracijama ponašanja broda na talasima i imali priliku da uživo sagledaju fenomene kao što su valjanje na bočnim talasima, poniranje i posrtanje broda na talasima s pramca, razliku u ljuljanjima broda na regularnim i neregularnim talasima, kao i parametarsko valjanje.

Poseban deo iskustva činili su boravak u Španiji, susret sa talasima Atlantika i druženje sa kolegama iz različitih zemalja.

Zahvaljujemo se sjajnim domaćinima iz kampusa u Ferolu na gostoprimstvu i odlično organizovanom programu! Nadamo se nastavku uspešne saradnje i u narednim godinama.

Sa velikim zadovoljstvom obaveštavamo da je profesor u penziji dr Milan Hofman objavio knjigu “Ships in Waves: Motions and Operational Impacts”, u izdanju Elzevira.

Knjiga je koncipirana tako da, polazeći od osnovnih principa mehanike i mehanike fluida, sistematično razvija kompletnu linearnu hidrodinamičku teoriju ponašanja broda na talasima, uz poseban osvrt na pretpostavke, prednosti i ograničenja ove teorije. Posebna pažnja posvećena je i osnovama statistike i teorije verovatnoće, sa primenom na opis talasa na plovnim putevima, kao i analizi operativnih posledica ponašanja broda na talasima.

Dodatnu vrednost knjige predstavlja elegantno povezivanje razvijene teorije sa Drugom generacijom kriterijuma stabiliteta broda u neoštećenom stanju – savremenim regulatornim okvirom za stabilitet morskih brodova, koji je trenutno u završnoj fazi razvoja.

Profesor Hofman je, između ostalog, utemeljivač oblasti ponašanja broda na talasima na Katedri za brodogradnju. Pre njegovog dolaska, ova oblast se izučavala na rudimentarnom nivou, dok je njegovim radom značajno unapređena kroz uvođenje novih nastavnih celina, formiranje posebnog kursa i objavljivanje udžbenika. Upravo zahvaljujući njegovom doprinosu, predmet Ponašanje broda na talasima na master studijama Mašinskog fakulteta danas je uporediv sa sličnim kursevima na vodećim evropskim i svetskim univerzitetima.

Knjiga je trenutno u pretprodaji i može se poručiti putem ovog linka.

Razgovarali smo sa redovnim profesorom u penziji dr Dejanom Radojčićem, koji nam je pričao o svom profesionalnom putu inženjera brodogradnje, od osnovne škole i ranim interesovanjima za brodogradnju, pa sve do penzije. Veći deo svoje karijere Dejan je bio zaposlen na Katedri za brodogradnju Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Nadamo se da ćete uživati u snimku razgovora.

Kratku biografiju dr Dejana Radojčića možete pročitati ovde.

U okviru tradicionalnog godišnjeg obilaska, studenti Katedre za brodogradnju su 7. maja bili u poseti brodogradilištu „Vahali” u Zasavici kod Mačvanske Mitrovice.

Brodogradilište se specijalizovalo za proizvodnju luksuznih rečnih kruzera, koji se svakodnevno mogu videti u plovidbi po Dunavu ili na vezu u putničkom pristaništu Beograd ispod Kalemegdana. Holandsko brodogradilište „Vahali” posluje u Srbiji od 2005. godine, prvo na prostoru bivšeg brodogradilišta „Beograd” na Novom Beogradu, a od 2013. godine je trajno pozicionirano u Zasavici, gde je preuzelo bivše brodogradilište „Sava”, izgrađeno na osnovu originalnog rešenja i patenta mehanizovanog navoza sa „bezjamnim” bočnim pomeranjem plovila, koji je razvio profesor Katedre za brodogradnju dr Branislav Džodžo.

Studenti su posetu započeli u projektnom birou brodogradilišta, gde su nas dočekale kolege inženjeri brodogradnje. Tom prilikom smo se upoznali sa svakodnevnim inženjerskim izazovima, kao i sa konačnim projektnim rešenjima. Prikazani su alati koji se svakodnevno koriste u radu, a koji obuhvataju: 3D modeliranje, proračune brodske hidrostatike i stabiliteta, proračune brodskih konstrukcija, primenu metode konačnih elemenata, kao i trasiranje i proračune sistema cevovoda i izradu radioničke dokumentacije, uz planiranje rasporeda celokupnog mašinskog kompleksa.

U nastavku posete obišli smo proizvodne hale. Datum posete je odabran jer su se u tom trenutku četiri broda nalazila u različitim fazama proizvodnje. Prvi brod je bio u fazi obrade limova i elemenata. Obišli smo halu za pripremu i obradu materijala, gde su nam kolege sa Katedre za proizvodno mašinstvo, koje su nam se pridružile u poseti, dopunile znanja iz oblasti koje studenti brodogradnje izučavaju na predmetima Tehnologija mašinske obrade i Tehnologija brodogradnje.

Drugi brod se nalazio u fazi sklapanja sekcija u glavnoj proizvodnoj hali. Ovde smo imali priliku da detaljnije sagledamo strukturu brodske konstrukcije i elemente koji se obrađuju u okviru predmeta Brodske konstrukcije.

Treći brod je bio u početnoj fazi opremanja i nanošenja zaštitnih premaza. U ovoj fazi su već bili uočljivi obrisi putničkih kabina, dok su se postavljali pregradni zidovi, cevovodi i ostale instalacije prema unapred pripremljenom projektu. Takođe su pripremani fundamenti motora i ceo mašinski prostor za ugradnju propulzivnog sistema.

Posebnu pažnju je privukao četvrti brod, naziva „AmaRudi”, sestrinski brod „AmaMagne” – trenutno najvećeg rečnog kruzera na Dunavu, dužine 135 m i širine 22 m, što je približno dvostruko više od uobičajene širine rečnih brodova. Obišli smo sve palube ovog broda, od unutrašnjeg dna do sunčane palube, kao i putničke kabine, gde smo imali priliku da steknemo utisak o prostranosti i kapacitetu smeštaja. Na brodu je opremljen mašinski prostor, a ugrađena su i četiri kormilarsko-propulzivna uređaja sa po dva kontrarotirajuća propelera. Brod se nalazi na navozu i nakon svečanog porinuća, uslediće probna plovidba sopstvenim propulzivnim sistemom.

Zahvaljujemo se brodogradilištu „Vahali” na srdačnom prijemu i organizaciji posete, kao i našim kolegama inženjerima brodogradnje na gostoprimstvu. Posebnu zahvalnost upućujemo kolegi Ivanu Kolariku, koji nas je sa strpljenjem vodio kroz brodogradilište i odgovarao na sva naša pitanja.