Vesti i obaveštenja

Održan DBIT: Brodovi Velikih jezera – inženjerska iskustva

U ponedeljak 4. maja, u okviru Društva brodograđevnih inženjera i tehničara, naš kolega Ivan Radenković je održao predavanje pod naslovom „Brodovi Velikih jezera – inženjerska iskustva”.

Velika jezera predstavljaju jedinstven plovidbeni sistem sa specifičnim geografskim i hidrotehničkim karakteristikama. Plovidba se odvija kroz mrežu kanala i prevodnica u ograničenim uslovima što direktno utiče na dimenzije i projektovanje brodova. Ova infrastruktura nameće stroga ograničenja u pogledu projektnih zahteva, što je dovelo do razvoja karakterističnih tipova plovila optimizovanih upravo za ove uslove, ali i potrebe tržišta.

Jedna od ključnih specifičnosti odnosi se na regulatorni okvir. Brodovi Velikih jezera potpadaju pod posebna pravila klasifikacionih društava, prilagođena lokalnim uslovima eksploatacije. Plovidba je pritom praktično ograničena na brodove pod zastavama Sjedinjenih Američkih Država i Kanade, uz veoma stroge zahteve u pogledu mesta gradnje broda, kao i državljanstva članova posade. Dodatno, brodovima pod SAD zastavom nije dozvoljeno da istovremeno obavljaju utovar i istovar u kanadskim lukama, već najmanje jedna od tih luka mora biti u SAD. Slična pravila postoje i u Kanadi. Ovi brodovi, kao i ostali brodovi unutrašnje plovidbe, ne potpadaju pod konvenciju SOLAS, što dodatno naglašava njihovu izdvojenost u odnosu na standardni međunarodni pomorski saobraćaj.

Brodovi na Velikim jezerima mogu se podeliti u nekoliko osnovnih kategorija. Pre svega, dele se po oblasti plovidbe na:

„Lakers” – brodovi projektovani isključivo za plovidbu jezerima;
„Salties” – brodovi koji mogu ploviti i u morskim uslovima, odnosno povezivati jezera sa okeanskim rutama.

Bitna podela je i na sposobnost samostalnog pretovara tereta, pošto, kako je objašnjeno, većina luka ili mesta istovara nisu opremljena za pretovare. Prema tome, brodovi za Velika jezera se dele i na:

„Flatback” ili „straight decker” – brodovi bez sopstvene opreme za pretovar (danas ređi tip ovih brodova);
„Self-unloaders” – opremljeni sopstvenim sistemima za pretovar tereta.

Kao ilustrativan primer istaknut je tipičan brod za Velika jezera: velike dužine, sa velikim brojem poklopaca skladišta i nadgrađem smeštenim na pramcu. Mnogi od ovih brodova datiraju još iz perioda Drugog svetskog rata, ali su kroz decenije modernizovani. Posebno je zanimljiv princip rada self-unloader sistema: brodovi imaju dno tovarnog prostora iznad dvodna, gde se nalaze tzv. „kapije”. Otvaranjem ovih kapija teret gravitaciono pada na pokretne trake, koje ga transportuju ka pramcu (ili u nekim slučajevima krmi), gde se nalazi kranski pretovarni uređaj. Ovakav sistem omogućava brzo i nezavisno iskrcavanje, bez potrebe za lučkom infrastrukturom.

Iako su mnogi brodovi stari, oni se kontinuirano remontuju i modernizuju. Tipične intervencije uključuju zamenu parnih mašina savremenim pogonskim sistemima, kao i ugradnju sistema za samostalni pretovar. Rađene su i modifikacije dužine plovila produžavanjem paralelnog srednjeg dela broda. Što se tiče remonta, pre svega brodova starih 70-80 godina, korozija i stanjivanje limova su očekivani problemi. Rešenja su zamena oštećenih panela, ali ponekad i naknadno ukrućivanje neorebrenih zona oplate broda.

Jedna od posebno interesantnih tema bila je tehnologija zakovanih spojeva. Iako je zavarivanje danas standard, veliki broj ovih brodova, zbog svoje starosti, i dalje koristi zakivke. Njihova zamena je izuzetno skupa i može dostići i do 1.000 dolara po komadu. Kao ilustracija, naveden je primer broda na kojem je tokom remonta bilo potrebno zameniti oko 120 zakivaka. Posebno je istaknuta pouzdanost ove tehnologije, uz napomenu da zakivci gotovo nikada nisu uzrok problema u slučaju prodora vode, što potvrđuje njihovu dugotrajnost i robusnost.

Kao ilustrativan praktičan primer izdvojen je i brod za prevoz cementa. Tokom utovara, cement se podiže u vidu guste prašine, što privremeno podiže težište mase i može dovesti do negativne početne metacentarske visine i početnog nagiba broda. Nakon nekoliko sati, kada se prašina slegne, težište se spušta i brod se iznenada vraća u stabilan položaj. Ova pojava je u početku zbunjivala posadu, sve dok nije adekvatno objašnjena kroz obuku. Dodatni problem predstavlja kontakt cementa i vode u slučaju oštećenja oplate ili cevovoda, što može dovesti do skupog i napornog čišćenja tovarnog prostora.

Predavanje je pokrenulo i dalju diskusiju, tokom koje je iz publike otvoren niz praktičnih pitanja. Razmatran je odnos između brodovlasnika i klasifikacionih društava, uz poseban osvrt na njihov blagonaklon pristup u pojedinim situacijama. Pokrenuta je i tema opravdanosti i budućnosti brodova izrađenih tehnologijom zakovanih spojeva. Diskusija je obuhvatila i uticaj regulative na projektovanje i eksploataciju brodova, naročito u kontekstu odnosa Sjedinjenih Američkih Država i Kanade i zaštite domaćeg tržišta brodogradnje i brodarstva. Posebna pažnja posvećena je uzrocima pojave velikih trajnih ugiba kod ovih dugih i specifičnih konstrukcija, kao i uzrocima pukotina, korozije i deformacija, uz razmatranje odgovarajućih metoda njihove sanacije.

Ivan Radenković je završio Smer za brodogradnju na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2006. godine. Živi i radi u Kanadi, gde je zaposlen u BAE Systems Canada (Halifaks, Nova Škotska). Tokom karijere učestvovao je na različitim projektima: od remonta gotovo svih vrsta brodova u Jadranskom brodogradilištu Bijela, preko rada u konsultantskoj firmi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, novogradnje tankera u Južnoj Koreji, do održavanja brodova na Velikim jezerima. Trenutno radi na projektu izgradnje 15 ratnih brodova za ratnu mornaricu Kanade.

Vidi više

DBIT najava: Brodovi Velikih jezera – inženjerska iskustva

Društvo Brodograđevnih Inženjera i Tehničara

Sa zadovoljstvom poziva koleginice i kolege na predavanje:

Brodovi Velikih jezera – inženjerska iskustva
predavač: Ivan Radenković
BAE Systems, Halifaks, Kanada

Predavanje se bavi specifičnostima brodova koji plove na Velikim jezerima (SAD – Kanada), sa posebnim osvrtom na njihovu konstrukciju, način eksploatacije i izazove u praksi. Biće reči o prevodnicama, regulativi i posebnim pravilima klasifikacionih društava, o specifičnostima uređaja za pretovar tereta, uzdužnoj čvrstoći, zakovanoj konstrukciji, remontu tokom zimskog „lay-up”-a i dugovečnosti ovih brodova.

Kratka biografija predavača:

Ivan Radenković je diplomirani inženjer brodogradnje, Smer za brodogradnju na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2006. godine. Kao inženjer živi i radi u Kanadi za BAE Systems Canada (Halifaks, Nova Škotska). Radio je na različitim projektima, od remonta gotovo svih vrsta brodova u Jadranskom brodogradilištu Bijela, preko konsultantske firme u UAE, novogradnje tankera u Južnoj Koreji, do održavanja brodova na Velikim jezerima. Trenutno radi na projektu izgradnje 15 ratnih brodova za ratnu mornaricu Kanade.

Predavanje će se održati u ponedeljak, 4. maja 2026. godine, u 18.30 časova

u sali 211 na II spratu Mašinskog fakulteta

Predavanje će biti moguće pratiti uživo i putem sledećeg linka.

Vidi više

Čas Geometrije broda kroz istoriju brodogradnje

Makete brodova koje se nalaze u holu na prvom spratu Mašinskog fakulteta predstavljaju vrednu kolekciju koju Katedra za brodogradnju rado predstavlja. Danas su poslužile kao deo praktične nastave za studente druge godine koji slušaju predmet Geometrija broda.

Makete pružaju mali uvid u istoriju nekadašnjeg Brodogradilišta Beograd (ranije „Tito”) na Novom Beogradu i svedoci su tradicije brodogradnje u Srbiji. Naime, prilikom sklapanja dogovora između brodovlasnika i brodogradilišta, po pravilu su se izrađivale dve makete budućeg projekta – jedna je poklanjana brodovlasniku, dok je druga ostajala u brodogradilištu kao svojevrstan portfolio. To znači da su sve izložene makete zapravo projekti izrađeni u brodogradilištu Beograd, a gotovo svi (osim jednog) su i realizovani.

Vođenje kroz kolekciju predvodio je redovni profesor u penziji dr Dejan Radojčić, čiju kratku biografiju (za one koji ga možda ne poznaju) možete pročitati ovde. Zahvaljujući radnom iskustvu u brodogradilištu Beograd pre zaposlenja na Mašinskom fakultetu, prof. Radojčić je bio idealan predavač za ovu temu. U ograničenom vremenu koje je imao na raspolaganju, ponudio je uvid u specifičnosti plovnih objekata i zanimljive projektne zahteve, a posebnu pažnju posvetio je tehnologiji rečnih brodova – tegljačima, guračkim sastavima i samohodnim brodovima. Priča nije mogla da protekne bez osvrta na ulogu generacije profesora pre njega, čiji je uticaj duboko utkan u istoriju brodogradilišta Beograd, ali i Katedre za brodogradnju – prof. Ribar, prof. Zrnić, prof. Bilen i prof. Jovanović.

Priča je započeta razvojem više generacija remorkera, pretežno namenjenih tržištu Sovjetskog Saveza. Prikazan je razvoj projekata kroz sve veću kompleksnost i primenu tada savremenih tehnologija, kao što je okretna sapnica u konfiguraciji broda bez kormila. Posebno je interesantan podatak da su remorkeri izrađivani u serijama, ponekad i po više desetina jedinica. Za oblast brodogradnje, gde se dva broda već smatraju serijom, to je izuzetan poduhvat.

U kolekciji se mogu videti i druge radne mašine, kao što su dizalice, snabdevač, polagač cevi, bager vedričar i refuler, a posebno su zanimljivi modeli brodova-spasilaca namenjenih za spasavanje posada potonulih podmornica. Svaki od njih nosio je specifične projektne zahteve, a prof. Radojčić je naglasio multidisciplinarnost neophodnu za uspešno izvođenje ovakvih projekata.

U domenu rečnog saobraćaja, objašnjena je evolucija brodova od tegljača do gurača, uz neizostavnu anegdotu o inženjerskim veštinama prof. Ribara prilikom projektovanja tegljača „Hristo Botev”, koji je morao da ispuni zahtev da samostalno, bez pomoći lokomotive, tegli teglenice uzvodno kroz Sipski kanal. Objašnjen je i prelazak na tehnologiju guračkih sastava, koja je omogućila nosivost uporedivu sa standardnim morskim brodovima. Prof. Radojčić je ukazao i na uticaj ograničenja plovnog puta na izbor glavnih dimenzija, sa posebnim fokusom na ograničenje gaza usled niskog vodostaja, kao i širine broda zbog dimenzija prevodnica.

Između tehničkih objašnjenja, prof. Radojčić je podelio i brojne anegdote:

uloga naših remorkera u pokušaju spasavanja potonule podmornice „Kursk”;
razlike u filozofiji projektovanja gurača između prof. Bilena i prof. Jovanovića, odakle je proistekla lekcija o neizbežnom kompromisu s kojim se inženjer susreće tokom projektovanja brodova;
procedura testiranja stabiliteta 100t dizalice primenom eksploziva;
primopredaja remorkera za strano tržište u uslovima sankcija Jugoslaviji;
problemi, ali i interesantna projektantska rešenja Ro-Ro broda „Han Kardam”;
problemi brodogradilišta usled pogrešne procene proizvodne cene projekta bagera vedričara „Inženjer Agašin” i rad sa gubicima.

A ostalo je i neispričanih anegdota, tako da je za neki drugi put ostala priča o tome kako su makete brodova proizvedenih u brodogradilištu Beograd zapravo dospele na Mašinski fakultet.

Vidi više

Održan DBIT: Gostujuća predavanja profesora sa Univerziteta u Zagrebu i Univerziteta u Zadru

U ponedeljak, 26. januara, Društvo brodograđevnih inženjera i tehničara (DBIT), Katedra za brodogradnju, zajedno sa Mašinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, imalo je zadovoljstvo da ugosti članove Stalnog komiteta konferencije SORTA (Symposium on Theory and Practice of Shipbuilding). Naši gosti održali su tri dugo očekivana i izuzetno sadržajna predavanja na događaju DBIT-a:

Symposium SORTA – Od istorijskih korena do razvoja i vizije budućnosti
prof. dr Joško Parunov (Univerzitet u Zagrebu, Fakultet mašinstva i brodogradnje)
Analiza osetljivosti električnog pogona na baterije za generički putnički brod
prof. dr Vedran Slapničar (Univerzitet u Zagrebu, Fakultet mašinstva i brodogradnje)
Od dinamičkog pozicioniranja do autonomne navigacije: izazovi i pristupi
prof. dr Marko Valčić (Univerzitet u Zadru, Pomorski odsek)

Ovaj događaj je bio jedan od najdužih u 57-godišnjoj istoriji našeg Društva, trajao je četiri sata i bio je obeležen izuzetno aktivnim diskusijama. Učesnici nisu doprineli samo uživo, već i online – uključujući DBIT i druge alumniste Mašinskog fakulteta, kao i stručnjake iz industrije i univerziteta iz regiona i sveta.

Predavanje profesora dr Joška Parunova pružilo je pregled istorije simpozijuma SORTA, ističući njegov povratak u Beograd posle 42 godine i fokusirajući se na savremene izazove i budući razvoj. Domaćinstvo konferencije ponovo, posle više od četiri decenije, predstavlja priliku za promociju naučnih i profesionalnih dostignuća u brodogradnji i jačanje saradnje sa vodećim stručnjacima iz regiona i sveta. Profesor Parunov je ovom prilikom pozvao sve zainteresovane kolege da se prijave za simpozijum SORTA.

Publika je sa pažnjom pratila i preostala dva predavanja, koja su se bavila nekim od najrelevantnijih tema u današnjoj industriji. Profesor dr Vedran Slapničar govorio je o električnom pogonu brodova, obraćajući pažnju na trenutna ograničenja vezana za energiju i specifičnoj energiji baterija. Kroz dve studije slučaja, predavanje je analiziralo kako veličina broda, brzina, kapacitet baterije, infrastruktura za punjenje i dužina plovidbe utiču na performanse električnih brodova. Profesor dr Marko Valčić naglasio je da će svaki moderni autonomni brod zahtevati neku formu dinamičkog pozicioniranja. Na osnovu više od pola veka dokazane tehnologije, predavanje je prikazalo evoluciju dinamičkog pozicioniranja ka daljinski upravljanim i potpuno autonomnim sistemima kontrole brodova. Takođe se osvrnuo na trenutni nivo automatizacije brodova, ali i na perspektivu i ograničenja u daljem razvoju u bliskoj budućnosti.

Goste je pozdravio dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, profesor dr Vladimir Popović. Sastanku su prisustvovali i prodekan za nastavu, profesorka dr Živana Jakovljević, kao i profesor dr Milan Kalajdžić i profesor dr Nikola Momčilović sa Katedre za brodogradnju. Pored organizacionih pitanja i aktivnosti vezanih za konferenciju SORTA, sastanak je obuhvatio i mogućnosti buduće saradnje između Mašinskog fakulteta u Beogradu, Univerziteta u Zagrebu i Univerziteta u Zadru. Tokom posete, gosti su obišli i prostorije i laboratorije Mašinskog fakulteta.

Dodatne vesti i informacije možete videti na sledećim linkovima:

Vidi više

DBIT najava: Gostujuća predavanja profesora sa Univerziteta u Zagrebu i Univerziteta u Zadru

Društvo Brodograđevnih Inženjera i Tehničara

Sa zadovoljstvom poziva koleginice i kolege na predavanje:

Konferencija SORTA – od istorijskih korena do razvoja i vizije budućnosti
predavač: prof. dr Joško Parunov
Sveučilište u Zagrebu, Fakultet strojarstva i brodogradnje

Analiza osetljivosti električnog pogona na baterije za generički putnički brod
predavač: prof. dr Vedran Slapničar
Sveučilište u Zagrebu, Fakultet strojarstva i brodogradnje

Od dinamičkog pozicioniranja do autonomne navigacije: izazovi i pristupi
predavač: prof. dr Marko Valčić
Sveučilište u Zadru, Odeljenje za pomorstvo

O predavanjima:

Konferencija SORTA – od istorijskih korena do razvoja i vizije budućnosti
prof. dr Joško Parunov

Predavanje pruža sažet pregled istorije konferencije SORTA koja će se posle 42 godine ponovo održati u Beogradu, uz osvrt na savremene izazove i perspektive budućeg razvoja.

Analiza osetljivosti električnog pogona na baterije za generički putnički brod
prof. dr Vedran Slapničar

Električni pogon koristi elektromotore napajane baterijama i smatra se obećavajućim rešenjem za unapređenje održivosti i energetske efikasnosti. Međutim, niska gustina energije i snage savremenih baterija ograničava njihovu primenu na velikim brodovima. Predavanje analizira kako faktori kao što su veličina broda, brzina, kapacitet baterija, infrastruktura za punjenje i udaljenost plovidbe utiču na performanse električnih plovila, što je prikazano kroz dve studije slučaja u kojima su dizel-brodovi zamenjeni električnim.

Od dinamičkog pozicioniranja do autonomne navigacije: izazovi i pristupi
prof. dr Marko Valčić

Svaki savremeni autonomni brod imaće neki oblik dinamičkog pozicioniranja. Time se otvara prostor za dalju evoluciju više od pola veka dokazane tehnologije dinamičkog pozicioniranja prema daljinski upravljanim i potpuno autonomnim sistemima upravljanja brodova. Predavanje daje poređenje ovih pristupa sa posebnim naglaskom na prioritetne izazove u razvoju i implementaciji ovih tehnologija.

Kratke biografije predavača:

Joško Parunov je redovni profesor u trajnom zvanju na Zavodu za brodogradnju i pomorsku tehniku Fakulteta strojarstva i brodogradnje Univerziteta u Zagrebu, gde je nosilac predmeta Vibracije broda, Dinamička izdržljivost brodskih konstrukcija i Osnove okeanologije. Takođe je šef Katedre za konstrukciju plovnih objekata. Njegovo primarno područje istraživanja obuhvata brodske i pomorske konstrukcije.

Vedran Slapničar je redovni profesor na Zavodu za brodogradnju i pomorsku tehniku Fakulteta strojarstva i brodogradnje Univerziteta u Zagrebu, gde je nosilac predmeta Osnivanje broda, Oprema broda i Mali brodovi. Takođe je šef Katedre za osnivanje plovnih objekata i morsku tehniku. Njegovi istraživački interesi uključuju osnivanje broda, stabilitet broda u oštećenom stanju, metode višekriterijumske optimizacije, projektovanje LPG bilobe tankova i softver za praćenje čvrstoće i stabiliteta broda.

Marko Valčić je vanredni profesor Odeljenja za pomorstvo Univerziteta u Zadru, kao i spoljnji saradnik Tehničkog i Pomorskog fakulteta Univerziteta u Rijeci. Područje istraživanja mu je uz vođenje, navigaciju i upravljanje plovnih objekata; dinamičko pozicioniranje i optimalno rutiranje brodova; autonomni sistemi upravljanja; metode optimizacije, estimacije i veštačke inteligencije.

Predavanje će se održati u ponedeljak, 26. januara 2026. godine, u 18.30 časova

u sali 211 na II spratu Mašinskog fakulteta

Predavanje će biti moguće pratiti uživo i putem sledećeg linka.

Vidi više

Održan DBIT: Stabilitet i sigurnost velikih rečnih putničkih brodova u oštećenom stanju

U ponedeljak, 10. novembra 2025. godine, na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu održano je predavanje pod naslovom „Stabilitet i sigurnost velikih rečnih putničkih brodova u oštećenom stanju”, u organizaciji Društva brodograđevnih inženjera i tehničara (DBIT).

Predavač je bila Milica Vidić istraživačica i studentkinja doktorskih studija na Univerzitet u Korunji. Milica Vidić je osnovne i master akademske studije završila na Katedri za brodogradnju, Mašinskog fakulteta u Beogradu, a nakon studija je bila zaposlena kao istraživačica-saradnica na Katedri za brodogradnju, gde je, između ostalog, bila angažovana na predmetima vezanim za stabilitet i sigurnost broda. Publici je u okviru predavanja predstavila organizaciju i istraživačke kapacitete Univerziteta u Korunji, kratak pregled skorašnjih istraživačkih projekata, a glavni deo predavanja su bili najnoviji rezultate istraživanja u oblasti stabiliteta u oštećenom stanju rečnih kruzera, koja je obavila u okviru svoje doktorske disertacije.

Ključne teme i zaključci predavanja:

Uporedna analiza različitih regulatornih okvira i propisa za procenu stabiliteta u oštećenom stanju velikih rečnih putničkih brodova – pokazano je da su svi propisi deterministički, kao i da postoji velika razlika u zahtevima po pitanju minimalne metacentarske visine broda.
Prezentacija studije slučaja u kojoj je simulirano naplavljivanje putem direktnih simulacija u vremenskom domenu – ovo je omogućilo dobre uvide u dinamiku naplavljivanja oštećenih odeljenja, ali i krajnji položaj plivanja.
Poseban akcenat stavljen je na vreme naplavljivanja – Milica Vidić je istakla da precizna procena vremena naplavljivanja može biti ključni faktor u ishodima evakuaciju, a često se ne uzima u obzir u standardnoj regulatornoj analizi.
Pitanja publike i diskusija je bila raznolika – učesnici su bili zainteresovani za pretpostavke i ograničenja vezane za simulaciju, kako ovi rezultati mogu da utiču na proces projektovanja broda, izradu operativnih procedura za evakuaciju i obuku posada, kao i na potencijalne modifikacije propisa za rečne putničke brodove u Evropi.