Čas Geometrije broda kroz istoriju brodogradnje
Vesti i obaveštenja
16.04.2026.
Makete brodova koje se nalaze u holu na prvom spratu Mašinskog fakulteta predstavljaju vrednu kolekciju koju Katedra za brodogradnju rado predstavlja. Danas su poslužile kao deo praktične nastave za studente druge godine koji slušaju predmet Geometrija broda.
Makete pružaju mali uvid u istoriju nekadašnjeg Brodogradilišta Beograd (ranije „Tito”) na Novom Beogradu i svedoci su tradicije brodogradnje u Srbiji. Naime, prilikom sklapanja dogovora između brodovlasnika i brodogradilišta, po pravilu su se izrađivale dve makete budućeg projekta – jedna je poklanjana brodovlasniku, dok je druga ostajala u brodogradilištu kao svojevrstan portfolio. To znači da su sve izložene makete zapravo projekti izrađeni u brodogradilištu Beograd, a gotovo svi (osim jednog) su i realizovani.
Vođenje kroz kolekciju predvodio je redovni profesor u penziji dr Dejan Radojčić, čiju kratku biografiju (za one koji ga možda ne poznaju) možete pročitati ovde. Zahvaljujući radnom iskustvu u brodogradilištu Beograd pre zaposlenja na Mašinskom fakultetu, prof. Radojčić je bio idealan predavač za ovu temu. U ograničenom vremenu koje je imao na raspolaganju, ponudio je uvid u specifičnosti plovnih objekata i zanimljive projektne zahteve, a posebnu pažnju posvetio je tehnologiji rečnih brodova – tegljačima, guračkim sastavima i samohodnim brodovima. Priča nije mogla da protekne bez osvrta na ulogu generacije profesora pre njega, čiji je uticaj duboko utkan u istoriju brodogradilišta Beograd, ali i Katedre za brodogradnju – prof. Ribar, prof. Zrnić, prof. Bilen i prof. Jovanović.
Priča je započeta razvojem više generacija remorkera, pretežno namenjenih tržištu Sovjetskog Saveza. Prikazan je razvoj projekata kroz sve veću kompleksnost i primenu tada savremenih tehnologija, kao što je okretna sapnica u konfiguraciji broda bez kormila. Posebno je interesantan podatak da su remorkeri izrađivani u serijama, ponekad i po više desetina jedinica. Za oblast brodogradnje, gde se dva broda već smatraju serijom, to je izuzetan poduhvat.
U kolekciji se mogu videti i druge radne mašine, kao što su dizalice, snabdevač, polagač cevi, bager vedričar i refuler, a posebno su zanimljivi modeli brodova-spasilaca namenjenih za spasavanje posada potonulih podmornica. Svaki od njih nosio je specifične projektne zahteve, a prof. Radojčić je naglasio multidisciplinarnost neophodnu za uspešno izvođenje ovakvih projekata.
U domenu rečnog saobraćaja, objašnjena je evolucija brodova od tegljača do gurača, uz neizostavnu anegdotu o inženjerskim veštinama prof. Ribara prilikom projektovanja tegljača „Hristo Botev”, koji je morao da ispuni zahtev da samostalno, bez pomoći lokomotive, tegli teglenice uzvodno kroz Sipski kanal. Objašnjen je i prelazak na tehnologiju guračkih sastava, koja je omogućila nosivost uporedivu sa standardnim morskim brodovima. Prof. Radojčić je ukazao i na uticaj ograničenja plovnog puta na izbor glavnih dimenzija, sa posebnim fokusom na ograničenje gaza usled niskog vodostaja, kao i širine broda zbog dimenzija prevodnica.
Između tehničkih objašnjenja, prof. Radojčić je podelio i brojne anegdote:
- uloga naših remorkera u pokušaju spasavanja potonule podmornice „Kursk”;
- razlike u filozofiji projektovanja gurača između prof. Bilena i prof. Jovanovića, odakle je proistekla lekcija o neizbežnom kompromisu s kojim se inženjer susreće tokom projektovanja brodova;
- procedura testiranja stabiliteta 100t dizalice primenom eksploziva;
- primopredaja remorkera za strano tržište u uslovima sankcija Jugoslaviji;
- problemi, ali i interesantna projektantska rešenja Ro-Ro broda „Han Kardam”;
- problemi brodogradilišta usled pogrešne procene proizvodne cene projekta bagera vedričara „Inženjer Agašin” i rad sa gubicima.
A ostalo je i neispričanih anegdota, tako da je za neki drugi put ostala priča o tome kako su makete brodova proizvedenih u brodogradilištu Beograd zapravo dospele na Mašinski fakultet.
