БИВШИ НАСТАВНИЦИ

Проф. Стеван Стевовић (1902-1986)

Професор Стеван Стевовић са професором Јаковом Хлитчијевим 1948. оснива Катедру за бродоградњу, преузимајући најпре предмет Бродске машине и механизми, а потом и Отпор и кретање брода. 1957. године прихваћен је његов хабилитациони рад "Радна упоређења точка и пропелера на рекама" и 1963. је изабран за редовног професора. Више година био је шеф Катедре и руководилац Завода за бродоградњу.

 

Студенти памте професора Стевовића пре свега по специфичној атмосфери коју је унео у Бродску салу. Са њим се редовно пила кафа, могао се чак од њега позајмити новац, разговарало се о Косовском боју, производњи пива у Чешкој, проблемима локомобила. У пензију је отишао 1972. године али је дуго година након тога редовно свраћао у Бродску салу и правио друштво студентима док су цртали графичке радове.

 

Уз рад у настави професор Стевовић је био ангажован и на решавању низа инжењерских проблема из области котлова, парних машина и турбина, бродских пропелера и точкова (ревизија транспортних уређаја у рудницима Алексинац, Јелашница, Опленац, реконструкција пумпног постројења пиваре Бајлони, прорачун пропелера за брод "Катарина Харле", итд.). Једно време био је и хонорарни шеф машинске службе у Електрани Београд. Има и три призната патента из области парних постројења.


Проф. др Ненад Зрнић (1909-1991)

Године 1949. изабран је за доцента за предмет Конструкција и опрема брода. Од 1954. године је ванредни а од 1960. редовни професор. Студентима Групе за бродоградњу држао је предмете из области конструкције и чврстоће брода. Дуго година је био шеф Катедре за бродоградњу и у два наврата (1952-1954, 1960-1962) продекан Машинског факултета. Отишао је у пензију 1978. године.

 

Објављивао је научне и стручне радове из чврстоће брода, пројектовања техничке флоте, бродоградилишта и речног саобраћаја.

 

Године 1972. изабран је за дописног а 1985. за редовног члана САНУ. Дуго година био је директор Института техничких наука САНУ.

 

Ненад Зрнић је, измедју осталог, пројектант првог брода изграђеног у Југославији после II светског рата за страног наручиоца (пловна дизалица за Турску, 1954.) као и више домаћих пловних багера (ведричара и рефулера) што је било у центру његове стручне активности. Сходно томе основао је Лабораторију за багере у Винчи. Пројектовао је низ бродоградилишта у земљи и иностранству (Бурма, Индонезија, Бангладеш). Аутор је неких оригиналних идеја и решења (чланкасти брод). Заслужан је за увођење потискиваних састава на нашим рекама - уместо дотадашњих тегљених.


Проф. др Боривоје Рибар (1917-2004)

Године 1951. као индустријски инжењер Дирекције за бродоградњу изабран је за доцента на Машинском факултету за предмет Геометрија и статика брода. Године 1967. изабран је за ванредног а 1971. за редовног професора.

 

Студентима Групе за бродоградњу годинама је предавао кључне предмете: Геометрију и статику брода, Пројектовање брода и, на последипломским студијама, Отпор и кретање брода. Уживао је глас систематичног, строгог и крајње правичног професора, а већина инжењера долазила је у доцнијој пракси до сазнања да у бродоградњи стоје чврсто на ногама управо захваљујући његовом темељитом и преданом раду. Био је шеф  Катедре за бродоградњу у неколико наврата. У пензију је отишао 1982. године.

 

Написао је уџбеник "Теорија брода" и објављивао научне и стручне радове из области стабилитета брода и пројектовања брода, учествовао у стварању правила Југорегистра. Пројектовао је већи број специјалних речних бродова (миноловце, тегљаче), међу њима и брод "Христо Ботев" за бугарског наручиоца, који је испунио изузетно тешке пројектне захтеве.


Проф. др Косара Јојић

Косару Јојић, као младог асистента, шеф Катедре за механику и оснивач Катедре за бродоградњу, Јаков Хлитчијев уводи у наставу из предмета Прорачун бродских конструкција - али тек пошто је од ње направио правог "бродара". Морала је, наиме, да заједно са студентима у Бродској сали најпре савлада цртање бродских линија.

 

Њени научни радови, почев од докторске дисертације, често су били инспирисани проблемима чврстоће брода. Са друге стране, предмету Прорачун бродских конструкција дала је неизбрисив печат. Између осталог, увела је савремену методу коначних елемената студентима Групе за бродоградњу - знатно раније него што је та материја званично ушла у наставне програме тог и осталих одсека Машинског факултета. Генерације студената памте њена ауторитативна предавања на којима није било формула "палих с неба", јер се све може извести на табли ако добро знате математику (уз музику, њену највећу љубав).

 

Косара Јојић је објавила низ научних и стручних радова из области чврстоће, од којих су многи инспирисани проблемима бродских конструкција и објављивани у часописима као што је нпр. International Shipbuilding Progress. Бавила се превођењем класика из области механике и теорије еластичности (Тимошенко). Члан је Југословенског друштва за механику, Математичког института Србије, Научног друштва за примењену математику и механику.


Проф. др Борислав Џоџо

На Машинском факултету у Београду изабран је за ванредног професора на Катедри за бродоградњу 1972. године. Постаје редовни професор 1975. године. Држао је предавања из предмета Бродска постројења, Вибрације брода (и на последипломским студијама), Пропулзија брода, Рачун вероватноће (објавио је и збирку задатака из те области). Након двогодишњег усавршавања на Калифорнијском универзитету у Берклију (1961-1963), покренуо је примену рачунара у инжењерским прорачунима и 1963. године одржао први курс FORTRAN-a у Југославији. Био је шеф  Катедре у неколико мандата.

 

Сви који су слушали његова предавања обогаћени су сазнањем да се и најкомпликованије математичке формулације могу описати једноставним речима и да иза сваког интеграла стоји физичка суштина коју није тешко схватити када се објасни на прави начин. Студенти Бродоградње су од њега учили и значај правилног усменог и писменог изражавања па нису били неуобичајени разговори о "глаголским именицама" или "једначењу сугласника по звучности" на одбранама дипломских радова када је он био у комисији.

 

Његови публиковани радови (међу њима и три монографије) крећу се у широком дијапазону од области инжењерских конструкција преко примењене механике до математике. Пројектовао је машинска постројења и пропулзоре потискивача, багера, ледоломаца, пловних дизалица. Дао је оригинално решење развоза Бродоградилишта "Сава" у Мачванској Митровици. Покретач је и први уредник часописа "Бродарство". Радио је на доношењу правила градње поморских и речних бродова Југословенског регистра бродова. Аутор је низа патената (бродски погон, бродоградилишта, пнеуматска платформа, универзални зглоб). Уврштен је у водеће светске енциклопедије.


Проф. др Бранислав Билен

Од 1982. ради као ванредни а од 1987. као редовни професор на Катедри за бродоградњу Машинског факултета у Београду. Држао је предавања из предмета Пројектовање брода, Отпор и кретање брода, Геометрија и статика брода, Конструкција брода, Технологија бродоградње и по броју држаних предмета нема му премца. Дуго година је био шеф Катедре.

 

Своје огромно искуство из бродограђевне праксе (радио је у Институту за бродску хидродинамику у Загребу и двадесет година у Бродоградилишту "Тито" у Београду) успевао је да угради у факултетска предавања. Зато су његови часови били нетипични, прелазили у разговоре који су се на први поглед удаљавали од "наставне јединице", а заправо су учили студенте да бродоградња није само ребро, пропелер, мотор - већ и сложен и креативан процес, који започиње добро осмишљеном идејом, и завршава тек наплатом средстава од наручиоца посла.

 

Бранислав Билен је израдио и реализовао велики број пројеката багера, речних, речно-морских и морских бродова. Посебно треба истаћи потискиваче, лучке реморкере, бродове снабдеваче, обалне морске бродове, багере ведричаре. Његов теоријски допринос саџан је у великом боју научних радова и три монографије. Аутор је већег броја иновација, четири откупљена патента и осам признатих патентних решења.

 

Члан је SNAME.


Проф. др Младен Јовановић

Младен Јовановић је био први бродограђевни инжењер у Бродоградилишту "Чукарица" (доцније "Тито") који је завршио Смер за бродоградњу Машинског факултета у Београду. У овом бродоградилишту, између осталог, пројектовао је моторни теретњак заварене конструкције за Југословенску Ратну Морнарицу (танкери су прва два моторна брода изграђена после Другог светског рата у бродоградилишту; за ове бродове су према пројекту изливени и обрађени пропелери у самом бродоградилишту).

 

Радио је у Југорегистру и ПИМ-у. Од 1987. до 1992. као хонорарни наставник предаје на Машинском факултету на Групи за бродоградњу предмете "Геометрија и статика брода" и "Техничка флота" (предмет који је сам и оформио).

 

Младен Јовановић је пројектовао велики број бродова различите намене (тегљаче, потискиваче, патролне, рибарске, багере, итд.). Према његовим пројектима изведено је преко сто објеката од којих половина за стране бродовласнике у Бурми, Индији, Чилеу, Бангладешу, Румунији, итд. Пројектант је и брода "Каблар", првог потискивача новоградње у нас.


Остали наставници и сарадници

У различитим раздобљима чланови Катедре за бродоградњу били су и Александар Гргић, Велимир Јелић, Александар Живковић, Драгутин Ђурић, Младен Пејчић, Владан Козарски, Тамара Родић, Марко Принчевац.